I obraćajući se Korinćanima u svojoj prvoj poslanici, apostol Pavle reče:

 "Zato braćo moja, čvrsti i nepokolebivi budite, i izbacite zloga među vama što hoće da igra fudbal na Uskršnju subotu".

 Ne znam da li bi u nekoj alternativnoj fudbalskoj Bibliji ovo i pisalo, ali siguran sam da bi u Sodomi i Gomori propalo baš dosta parola koje decenijama vise sa ograda fudbalskih livada i stadiona bogobojažljive Srbije.

 Da se razumemo, to da li će se igrati u četvrtak, subotu i ponedeljak ne menja ništa, te utakmice, ne računajući one što u fudbalu traže toplinu krda, ionako gledaju četiri čoveka i pas. Taj pas je vodič, pošto je jedan od gledalaca slep, mada ne i gluv da čuje šta se peva i kakva mržnja gnoji duše mladih ljudi iza gola.

 Neće Gospod ustati u nedelju da spasi fudbal, neko ciničan bi rekao da nismo pravednici, i pri tome se to ne odnosi samo na likove što se petljaju oko igre, njušeći privilegiju i srebrnjake.

 Čitava ta šarena povorka, praćena svircima i perima nejakih hroničara saučestvuje u procesiji. Makar i izgledalo kao da se neki od njih bičuju sopstvenim nedelima, čekajući zgodni trenutak da otkupe grehe, čisto sumnjam da se do indulgencije dolazi prečicom, tako što će umesto subote, bljuvati gadosti sa tribina četvrtkom.

 Drugo je pitanje, kako se došlo do toga da vikend vernici budu prihvaćeni kao partneri u razgovoru o fudbalskim kanonima?

Sledeće je da ih proglase za inkvizitore, mada, u nekim upravama klubova, oni to de facto i jesu.

 Priznajem, alergičan sam na ikonografije i simboliku gomile. Jer, sve te krupne reči i zaklinjanja horova nisu ništa drugo do namera da se izlakta svoje mesto u raspodeli plena. Te krstaške misije uvek u pozadini nose istu ideju, nametanje dogme i stolicu za trpezom sličnih.

 Ima kod Umberta Eka u Ime Ruže jedan sjajan deo kad Vilijam od Baskervila konstatuje da ne postoji mesto na zemlji na kome bi se Bog osećao kao kod kuće. Fudbalski stadioni to najmanje jesu i trabunjanja o veri i lopti su kao dokazivanje postojanje Sotone tako što priželjkuješ da ga vidiš na delu.

 Naime, to da li će Hrista ožaliti u Lučanima ili Surdulici na stadionu, ili ga uvrediti nesposobnošću da se odigra dupli pas na nekakvoj krompiruši Superlige, nije tema. Ali, jeste sredstvo da se nametne ono što obožavam da nazovem zasenjivanjem gluposti.

 To je ona briga o boji kupaćih gaća, dok oko tebe plivaju ajkule.

 U igri u kojoj svaka normalna norma ima da ustukne pred bejzbol palicom, tamo gde neoprezno raspetljavanje čvorova vrlo lako može da povuče giljotinu nadole, pojavljuje se kakav do glave ošišani Mojsije sa šalom preko lica posrćući pod kamenom pločom sa Božjim zapovestima.

I prva je da se ne igra fudbal, to će mu valjda spasiti dušu.
Samo prvo treba da izdahne, na čemu predano radimo.