Ekonomijom se dobijaju izbori. Da li? Ekonomisti i političari olako povezuju sreću ljudi s makroekonomskim rezultatima. Logika nije neutemeljena, ali je isuviše pojednostavljena, pa i delimično netačna. Zasniva se na uverenju da privredni rast (bruto domaćeg proizvoda, BDP-a) i makroekonomska stabilnost (javnih finansija, cena, kursa) donose povećanje dohodaka i pad nezaposlenosti, a da je to presudno da građani budu zadovoljni. Onda se može računati na glasove, o(p)stanak na vlasti i – svi srećni i mirni. Ponašanje naše vlade potvrđuje prethodni obrazac – veoma dobri makroekonomski pokazatelji saopštavaju se neprekidno i koriste se kao pokriće za različite propuste. Pa i put ka boljem sutra po pravilu započinje obećanjima o većem BDP-u, platama i penzijama.
Da sreća ne zavisi samo od ekonomskih pokazatelja, verovatno ćemo se lako složiti.
Više neslaganja će, međutim, biti oko stava da sreća i ekonomski prosperitet nisu ni u kakvoj vezi. Drugim rečima, rast BDP-a u nekoj državi ne obezbeđuje obavezno veće zadovoljstvo, satisfakciju ili, jednostavnije, sreću građana. Da, upravo se to tvrdi u velikom broju empirijskih istraživanja (poznati Isterlinov paradoks).
Kako to obično biva, prethodni čvrsti stav se relativizuje, pa drugi ekonomisti pokazuju da veza u određenoj meri postoji (uz pedantnije metodologije istraživanja, u zemljama na nižem nivou dohotka, međuzavisnost postoji, ali se brzo iscrpljuje, u proseku su ljudi jednako srećni, ali razvoj donosi manje ekstremno srećnih i nesrećnih i tome slično).
U svakom slučaju i u najmanju ruku, veza između privrednog rasta i osećanja sreće u jednoj državi prilično je zamagljena.
Ima zemalja koje su prema ekonomskim paramaterima siromašne, a ljudi se osećaju srećnim (kao u priči „Košulja srećnog čoveka“), i obrnuto – ima bogatih zemalja s nesrećnim ljudima. Imajući u vidu dostignuti stepen društvenog i ekonomskog razvoja, čini se da u Srbiji privredni rast predstavlja preduslov, ali ne i dovoljan uslov za zadovoljstvo i sreću ljudi.
Prenesen na teren politike, prethodni zaključak znači da izborni rezultat zavisi više od osećaja zadovoljstva građana nego od objektivnih makroekonomskih rezultata koje je vlast ostvarila.[1]
Vlast se može zadržati uprkos lošem stanju u privredi, ali i izgubiti uprkos dobrim rezultatima.
U interesu političara nije da ima finansijski zadovoljne građane, već zadovoljne građane.
Zbog toga je važno pitanje od čega zavisi sreća ljudi, ako ne toliko ili ne presudno od makroekonomskih rezultata. Istraživanjem stavova ljudi dolazi se do rezultata da osećanje sreće zavisi i od zdravlja (fizičkog i mentalnog), korupcije, zagađenosti vazduha, obrazovanja, stope kriminala i osećaja sigurnosti, kvaliteta javnih usluga, socijalnih odnosa... Da, na pobrojane faktore utiče i ekonomska situacija, ali ne obavezno i ne uvek u očekivanom smeru (životna sredina strada kako se zemlja razvija, na primer). Dakle, dosta veliki prostor za zadovoljnije građane postoji nezavisno od para i ekonomije. Izgradnja pristojnije države može da bude krovni pojam koji objedinjuje te potrebne pojedinačne promene: borba protiv korupcije, osećaj pravde, zaštita zakona i ugovora, kvalitetnija i efikasnija administracija, bolje školstvo i zdravstvo, odgovornija socijalna država.
I da završimo ekonomijom u užem smislu. Procenjuje se da depresivni ljudi manje doprinose privrednom rastu od srećnih ljudi.[2] Na taj način, zatvarajući krug, dolazimo do zanimljivog zaključka: ekonomski prosperitet ne mora da usreći ljude, ali nesrećni ljudi umanjuju privredni rast. Dakle, političari ne treba da se nadaju da pukim saopštavanjem podataka o ekonomskim rezultatima čine ljude nešto naročito srećnijim, već da vode računa o tome da zadovoljniji i srećniji građani povećavaju potencijal za privredni rast. A suprotno – depresija – razvija se kod ljudi kada im neki poremećaj umanji verovatnoću da ostvare očekivane i željene rezultate.
Za političare je najvažnije da izbegnu da oni budu izvor tih poremećaja i da ne naruše veru u to da je izgradnja pristojnije države moguća. U suprotnom, privredni rast neće biti od velike pomoći.
[1] http://voxeu.org/article/beyond-economic-voting-happiness-and-elections
[2] http://www.nber.org/papers/w22973.pdf
Novi Pogledi, 30.11.-0001
Srodni linkovi:
Vladimir VučkovićČlan Fiskalnog saveta Republike Srbije i direktor akademskih programa Mokrogorske škole menadžmenta