Prošle godine, negde u ovo vreme, desila se jedna zanimljiva epizoda koja nam je „razbila“ letnju monotoniju u kancelariji. Moja koleginica je postala tetka po drugi put i u opštoj euforiji zaboravila da uplati mesečnu parking-kartu. Kako je svako jutro na posao dolazila kolima i parkirala na Dorćolu u trećoj zoni, pretpostavljate i sami šta se desilo – nešto posle 5, kada je završila sa poslom, za brisačem svog automobila je zatekla „čestitku“ od parking servisa, ali i još nešto što nije očekivala.
„Kontrolor je krenuo da Vam kuca kaznu pa sam Vam uplatio SMS-om 2 sata parkinga (od 10 do 12h), kad se nađete u mojoj situaciji pomozite i Vi nekome da mu ne kucaju kaznu“, pisalo je na ceduljici koju je, takođe, našla zadenutu za svoj brisač.
Kao svakoj pravoj pripadnici internet zajednice, nije mi bilo teško da uslikam ceduljicu i podelim je sa svojim pratiocima na Twitteru. „Koleginica juče našla na kolima“ tvit je vrlo brzo eksplodirao, što je, sa jedne strane, bilo očekivano. Ono što niko nije očekivao je bilo da će mi posle samo 15 minuta zvoniti službeni telefon na koji me je zvala novinarka jednih velikih dnevnih novina - tako je počelo.
Tadašnja direktorka mi je rekla da obavezno napravim studiju o tome šta se sve dešavalo u narednih nekoliko dana jer je ova anegdota doživela potpuni medijski bum. Ja to još uvek nisam uradila, ali sam vrlo dobro zapamtila kakvu je lavinu komentara izazvala jedna bezazlena cedulja. Od komentarisanja samog gesta neznanog junaka, preko lažne rekonstrukcije čitavog dešavanja, pa do plasiranja lažnih informacija kako moja koleginica izgleda i šta vozi, pa čak i do tvrdnji da sam ja celu priču iskonstruisala jer se bavim PR-om – bilo je tu svega i svačega, i bilo je užasno poučno.
Vesti koje spadaju pod zabavu su nešto što od tada čitam sa mnogo više pažnje, nekad i mnogo pažljivije nego „ozbiljne“ teme. Razlog tome je što u ovim vestima i komentarima u elektronskim medijima uglavnom nema pojačane kontrole, botovanja i fejkovanih komentara jer se ne smatraju temama od „javnog značaja“, što je velika dragocenost za sve one koji umeju da čitaju između redova. Ljudi mnogo lakše i bezbrižnije komentarišu znajući da neće tako lako biti cenzurisani, bez straha da će njihov komentar nekome biti trn u oku i da će njihova anonimnost biti potencijalno ugrožena. Ovde se stvaraju žive rasprave koje su neretko užasno iskrene i nepročišćene. Za sve one koje zanima pravi stav i mišljenje javnog mnjenja, vesti iz sveta zabave, estrade i sporta predstavljaju nebrušeni dijamant.
U komentarima na vesti iz onoga što spada u kategoriju „zabava“ se, ukoliko se pažljivo čitaju, vrlo često mogu videti stavovi na najrazličitije društvene teme. Nekada čak i samo brojke o čitanosti pojedinih članaka govore same za sebe – ljude u Srbiji mnogo više zanima šta radi Cecina ćerka nego kako će opozicija nastupiti na predstojećim izborima. Mnogi će za ovu činjenicu kriviti ljudsku neodgovornost, neosvešćenost i „pogrešan sistem vrednosti“, a samo će sasvim mali broj ovo prihvatiti kao činjenično stanje koje će dubinski analizirati i pokušati da iz njega izvuče korist za sebe i ono što pokušava da plasira.
Zabava i estrada su poslednje utočište „običnih ljudi“ u kome se osećaju manje ili više lagodno i slobodno i koje konzumiraju bez straha. Čini se da ovo za sada prepoznaju samo mediji koji ovakve sadržaje štancuju u ogromnim količinama ne bi li dobili klikove ili prodali svoja izdanja, a mnogo manje svi ostali kojima mediji treba da služe kao alatka kojom žele da postignu neki drugi cilj – ovde pre svega mislim na „ozbiljne“ političare i aktiviste. Rubrika „zabava“ je maltene postala poslednje utočište necenzurisanih komentara „običnih ljudi“, a nekada nije zgoreg podsetiti sve one koji sa visine gledaju na zabavu za plebs da je „običan čovek“ na kraju dana pravi kreator političkog i društvenog poretka.
Ispoljiti reakciju, mišljenje ili stav, javno i bez straha, je zapravo privilegija retkih u ovom društvu. Čuti one koji su iz ovog ili onog razloga manje privilegovani mnogo je teže i komplikovanije, ali ne i nemoguće za one koji žele da slušaju. Sledeći put kada prezrivo budete skrolovali kroz rubriku „Zabava“ na nekom portalu, setite se da je to jedno od retkih mesta gde možete da pročitate necenzurisano mišljenje. Možda će vam biti od koristi.
Novi Pogledi, 26.08.2017
Srodni linkovi:
Višnja FilipovićPo obrazovanju politikolog, po struci u marketingu, u duši aktivista.