Da li biste radije da vam dete oboli od raka ili od feminizma? Ili: Protivnik sam planiranog roditeljstva, jer će ubiti sve te male crne muške bebe od kojih bih ja jednog dana napravio harem.

 To su izjave čoveka koji je makar na trenutak doveo do (deklarativnog) jedinstva nepomirljivo rastresene američke javnosti. Iskopali su mu video (https://www.youtube.com/watch?v=oJhHwspZGcg) u kojem hvali pedofiliju, pa su svi, i konzervativci i liberali, i oni prosistemski i oni antisistemski orijentisani, povikali fuj! Ostao je bez pozivnice za konferenciju Američke konzervativne unije, na kojoj je trebalo da govori pred predsednikom Trampom. Izdavačka kuća “Sajmon i Šuster” otkazala je ugovor o objavljivanju njegove knjige “Dangerous” (“Opasan”).

 Reč je, naravno, o Majlu Janopulosu, 32-ogodišnjem Britancu koji je, praktično, trolovanjem došao do statusa superstara. Putem slave krenuo je 2014. od tzv. Gejmergejt afere, u kojoj se istakao upotrebom verbalnih bojnih otrova u odbrani sveta gejminga od standarda rodne ravnopravnosti – u stvari, od žena uopšte. Potom je kao urednik i autor Brajtbarta, ekstremnog desničarskog veb glasila, izrastao u krstaša u pohodu protiv multikulturalizma, političke korektnosti, identitetskih politika, socijalne pravde i svega drugog što se povezuje s progresivnom stranom političkog spektra.

 Tokom američke predizborne kampanje postao je maskota najekstremnijiih desničara rasista, okupljenih oko ideja tzv. alternativne desnice, a podršku kandidatu Trampu izražavao je i tako što ga je zvao taticom (gledaocima pornića jasno je kakve je sve asocijacije to daddy izazivalo).

 Iz perspektive Srbije, nesklone kompleksnosti identiteta, gde se skoro svi s nerazumevanjem smeju Sandi Rašković-Ivić  kada govori o gej Srbendama, teško je razumeti pojavu poput Janopulosa. On je ekstrovertni i ekstravagantni gej, koji voli da govori o svojoj ljubavi prema velikim, crnim penisima, a mrzi to što je “levica pripitomila” gej muškarce i uvalila im glupe priče o braku i porodičnom životu.

 “Sviđalo vam se to ili ne, Donald Tramp vraća subverzivnost i dekadenciju u živote gejeva”, tvrdio je Janopulos. Povraća po prigovorima da “seksualno objektivizuje” crnce (to je taj “jezik levičarske opresije” protiv kojeg se, kako kaže, bori), a optužbe za antisemitizam odbacuje navodeći da on sam, iako je katolik, ima i jevrejskih korena.

 Tviter mu je ukinuo nalog s oko 350 hiljada pratilaca zbog mizoginih i rasističkih uvreda na račun glumice Lesli Džouns. Tviteraš Tramp ga je tada branio, braneći, razume se, slobodu govora. Digitalni vilajet pun je slave gladnih egzibicionista, ali retkima poput Majla uspe da doguraju i do poziva na radni sastanak u Beloj kući.

 Njegova turneja po američkim univerzitetima (Dangerous Faggot Tour / Turneja opasne pederčine) bila je praćena mnoštvom protestnih peticija i performansa, a na pojedinim događajima ga je, uplašenog od moguće “odmazde gnevnih feministkinja”, štitio telohranitelj, koji slovi za jednog od najobdarenijih glumaca u porno industriji. Na jednom skupu, neko iz publike mu je dobacio: “Idi okupaj se s tosterom u kadi!”. Majlo je posle komentarisao kako je to bilo baš duhovito, skoro za jaku devetku.

 Majlo Janopulos je toksična tema. Gej magazin Out objavio je tekst o njemu, uz  gotovo izvinjavajuću uredničku napomenu da u vremenu tribalizma društvenih medija, pisanje o kontroverznim ličnostima može biti pogrešno shvaćeno kao podrška njihovim stavovima.

 Misleći o Majlu, ne mogu da se ne setim srpskih pokušaja ukrštanja kempa i šovinizma 90-ih godina prošlog veka (npr. četno-tehna Simonide Stanković) i da se ne upitam kako bi se ta stvar razvijala da smo imali današnje socijalno-medijske platforme na raspolaganju.

 Lažima, uvredama i provokacijama je lakše da budu “zabavne” nego istini, pomirljivosti i promišljenosti. To, valjda, u najkraćem objašnjava fenomen Janopulos u vremenu u kojem se od lajkova prave novčanice. Možda, kako neki analitičari Majlo fenomena kažu, Janopulos i ne misli stvarno ono što govori. Može biti da je sve samo miks internet kulture i ekstremnih ideologija zarad infantilne želje da se privuče pažnja. Mislio, ne mislio, jednak efekat proizvodi.

 Cenjeni novinar i kritičar establišmenta Džeremi Skejhil odbio je da se s Janopulosom pojavi u gledanoj emisiji Bila Mejera. Tim povodom saopštio je da: “Janopulosovo pojavljivanje može podstaći nasilje prema imigrantima, transdžender osobama i drugima u trenutku kada Trampova administracija nastoji da ozvaniči rat protiv nekih od najranjivijih grupa u društvu”. Teško je oteteti se utisku da Skejhilov ozbiljni ton evocira vreme socijalističkih omladinskih aktiva spram Janopulosovih la la la izjava, poput one da je Tramp kao neodoljiva drag queen, za koju jednostavno morate da glasate. Te nijanse u tonu dobijaju na važnosti u trenutku kada na primer 59 odsto Amerikanaca misli da danas “ima previše ljudi koji se prelako uvrede zbog načina na koji drugi ljudi govore”.

 Kada hoće da zvuči manje površno, Janopulos kaže: “Svakome se dešavaju sranja u životu. Ili ćeš to iskoristiti da postaneš zvezda, ili ćeš se pretvoriti u žrtvu. A ja nemam vremena za žrtve. Ako dopustiš da te loše okolnosti definišu u životu, uvek ćeš biti samo parazit.” U ušima bele vlastele te reči lepo zvone kao stav da su siromašni i diskriminisani sami krivi što su takvi.

 Janopulosu se isplatilo da bude “najomraženija persona interneta” i da tako izbegne mrsku mu ulogu žrtve i identitet manjinca. On dopadljivo izgleda, opsednut je modom (i sam je lansirao modnu liniju koja se prodaje onlajn), a mnogi, očigledno, misle i da je duhovit.

 Gde je zapelo? Kako je, ipak, prešao granicu posle koje su i njegovi počeli da ga se odriču, makar i iz pukog licemerja?

 Mrežama se raširio video iz prošle godine, u kojem Janopulos, pozivajući se i na sopstveno iskustvo s izvesnim sveštenikom, objašnjava kako veze sa starijim muškarcima mogu da budu korisne za mlađe tinejdžere. “U teškom procesu odrastanja mogu da im pomognu da shvate i prihvate sebe”.

 Kada je shvatio da su kola krenula nizbrdo, vadio se na montažu, nesrećan izbor reči i slične traljave argumente. Posle se, skoro pa plačnim glasom, ipak, izvinio i osudio pedofiliju kao “gnusni zločin kojem je i sam bio žrtva”. Dao je ostavku na poziciju u Brajtbartu. Kako god, dodao je da niko nikad neće moći da mu zabrani da bude duhovit. I da Amerika ima kolosalan problem sa slobodom govora.

 Da li je Janopulosova zvezda u nepovratnom padu? Verovatno jeste, pošto je sva skovana od đavoljeg bezobrazluka, drskosti i sarkazma. A kakav je to đavo koji se izvinjava? A i Asanž ga je podržao…