Pre nedelju dana glasala je kolevka parlamentarizma. U najkraćem: naslednica Dejvida Kamerona, Tereza Mej, raspisala je vanredne parlamentarne izbore pod izgovorom uspostavljanja političke stabilnosti za proces BREXIT-a. Tim potezom napravila je sebi tadićevsku uslugu, s obzirom da Torijevci imaju manje, a Laburisti više poslanika nego do sada.
A sve je trebalo da bude drugačije.

 Dublju analizu kampanje Tereze Mej ostavio bih posvećenijima od sebe. Izgledala je neautentično, ponašala se slabo i prokockala „Strong and stable“ poziciju koju je na početku i sa značajnom prednošću zauzela. Delovala je slično pojavi Hilari Klinton na predsedničkim izborima u Americi.

 Njen glavni protivnik, radikalni populista Džeremi Korbin, uprkos svojim godinama i ekstremističkim stavovima, doživljen je potpuno drugačije. Barem što se tiče autentičnosti. Vetar u leđa laburističkom kandidatu dale su greške i slaba kampanja protivnice. Nesistemska pozicija i podrška gotovo celokupne šoubiz estrade, takođe, mu nisu odmogle. Međutim, najvećeg udela u uspehu, a uspeh je doći od nokdauna do poraza s malom razlikom, imao je njegov ekonomski populizam – ne pitaj ko će da plati, pitaj šta ćeš da dobiješ; prevedeno na engleski: „For the many, not the few!“. Takav program obećavao je svašta, pa i „besplatno“ studiranje mladima.

 Značajan uticaj na rezultat Laburista imali su upravo glasovi mladih. I to ne samo glasovi najmlađih glasača, kojih je izašlo neverovatnih 76%. Među 3.5 miliona novih glasova, oni rast beleže u segmentima 18-24, 25-34, ali i 35-44:

 

                                           (Lord Ashcroft Polls)

 

 Pogledajte i kolika je to razlika u odnosu na 2015:

 

 E sada, pošto su izborni rezultati posledica velikog broja faktora, od kojih je većina u dobroj meri poznata, osvrnuo bih se na jedan koji korelira sa izuzetnom visokom izlaznošću najmlađe grupe birača.

 Zanimljiva je činjenica da Torijevcima fali 8 poslanika za apsolutnu većinu u parlamentu i potpunu pobedu na izborima. Od toga ih je u britanskom first-past-the-post sistemu delilo samo 400 glasova u najneizvesnijim izbornim jedinicama.

 Da li su trolovi presudno uticali na ishod izbora u Velikoj Britaniji?

 O čemu se radi?

 U SAD se u poslednjih desetak godina razvija nešto što se zove alternativna desnica ili alt-right. U pitanju je grupa ljudi koji nisu nužno međusobno povezani ali koji imaju slične radikalno desničarske stavove, od kojih mnogi zvuče kao trolovanje, zbog čega ponekad mogu da zvuče i simpatično. Gotovo je nemoguće da se neko ponaša i izgovara stvari kao mentalno slikoviti Aleks Džouns; slično mislimo i o Miroljubu Petroviću, uostalom. Ipak, alt-right mediji odigrali su značajnu ulogu u pobedi Donalda Trampa. Njihovi komunikatori su radikalni, sadržaj je prepun fake news-a i logičkih grešaka, zvuče primamljivo.

 I zvuče kao da zaista veruju u to što govore.

 Po prvi put, slično se dešava i u Velikoj Britaniji. Zapažen uticaj na tok kampanje imali su alt-left portali poput The Canary, Another Angry Voice ili Evolve Politics, čiji se sadržaj svodi na atraktivne naslove, meme-ove, površnu ili nikakvu analizu, sistem-te-laže odnos prema tradicionalnim medijima i otvorenu mržnju prema Torijevcima. I – zvuče kao da zaista veruju u to što govore.

 „Urednik BBC otkrio svoje pravo lice promovišući antikorbinovsku propagandu!“, urla naslov motivisan tvitom Normana Smita na portalu čiji se broj čitanja meri milionima na nedeljnom nivou.

 Ovi kanali komunikacije otvorili su pandorinu kutiju trolovanja, a unutrašnja slabost Laburista (slično kao i kod Republikanaca u SAD) prostor da antisistemski kandidati i trolovi jedni druge hrane. Stvar sa jednima i drugima je što izgledaju autentično, bez obzira na to šta pričaju. Ako su Mej, Klinton, Daily Mail, BBC, NY Times i CNN oružje establišmenta, onda su i Tramp i Korbin i alt-left i alt-right lek za bolesti koje pokvareni establišment donosi. Dublje od toga, prostor za relevantan online politički izraz postaje Fejsbuk, gde je i najveći doseg ovih portala; za njihovu publiku, Tviter je krug dvojke.

 Za trolovanje ne treba previše sredstava, sadržaj je jednokratan a uticaj očigledno postaje značajan, mada još uvek ne presudan. Nakon ovih izbora otvara se novo važno pitanje – da li trolovanje krajcuje postojeću političku arenu ili otvara potpuno novu? Ja bih rekao ovo drugo.

 Mislim da se tome treba prilagoditi.